Др Јасмина Ахметагић
виши научни сарадник

Др Јасмина Ахметагић        ДР ЈАСМИНА АХМЕТАГИЋ је рођена у Београду 24. 11. 1970. Дипломирала је 1994. на Катедри за српску књижевност и језик на Филолошком факултету Универзитета у Београду. На истом факултету одбранила је и магистарски рад Антички мит у прози Борислава Пекића 2000. године, у оквиру смера Наука о књижевности, као и докторску дисертацију 2005 Библијски подтекст српске прозе од друге половине двадесетог века (Р. Константиновић, М. Ковач, Д. Киш, Б. Пекић, В. Добривојевић, М. Павић).

        Положила је стручни библиотечки испит 1998, а звање вишег библиотекара стекла је 2005.

        Радила је као професор у Земунској (1995-1996) и Десетој гимназији (фебруар-април 2005), два пута у Народној библиотеци Србије, најпре у Посебним фондовима (1996-2001), као самостални водитељ Збирке млађих књижевних рукописа, а потом је ангажована на изради ауторског регистра Српске ретроспективне библиографије (од априла 2005. до августа 2006). Од 2001. до 2005, између два библиотечка професионална искуства, Јасмина Ахметагић је хонорарни лектор „Геопоетике“ и других издавачких кућа.

        У августу 2006. ангажована је на Институту за српску културу – Приштина/Лепосавић, у оквиру пројекта Духовне појаве и стваралаштво српског народа на Косову и Метохији од XV до XX века, а предавачки посао започиње на Факултету хуманистичких наука (Интернационални универзитет у Новом Пазару), за предмете: Токови савремене српске књижевности и Бошњачка књижевност. На Државни универзитет у Новом Пазару прелази 2008, где предаје следеће предмете: Савремена књижевност јужнословенских народа, Теорија књижевности, Писање књижевних приказа, Књижевне теорије 20. века, Културна историја Бошњака. На Факултету за стране језике „Алфа“ универзитета у Београду предаје од 2010. до 2011: Српски језик, Теорију књижевности и Књижевне теорије 20. века.

        Од октобра 2011. ради као виши научни сарадник Института за српску културу – Приштина (Лепосавић).

        Објавила је девет монографских публикација, више од четрдесет текстова у књижевним научним листовима и часописима, тематским зборницима и зборницима са међунарнодих и националних научних скупова, као и једну збирку поезије. Рецензент је за више националних научних часописа, као и научних монографија.

        За допринос науци др Јасмина Ахметагић добила је награду „Исидоријана“ за најбоље књиге српске књижевности у 2006. и 2007. години (за књиге Унутрашња страна постмодернизма: Павић / поглед на теорију и Антропопеја: библијски подтекст Пекићеве прозе). Добитник је награде „Никола Милошевић“ за најбољу књигу из области филозофије, теорије књижевности и естетике у 2014. години (Приповедач и прича), а у најужем избору за ову награду, као и награду „Исидора Секулић“ нашла се и 2011. са књигом Приче о нарцису злостављачу: злостављање и књижевност.

СЕЛЕКТИВНА БИБЛИОГРАФИЈА:

Монографије:

  1. Ахметагић Јасмина, Приповедач и прича, Институт за српску културу, Лепосавић, 2014.
  2. Ахметагић Јасмина, Књига о Достојевском: Болест прекомерног сазнања, Дерета, Београд, 2013.
  3. Ахметагић Јасмина, Невидљиво збивање: православна духовност у прози Григорија Божовића, Лепосавић, Институт за српску културу Приштина, Лепосавић, 2012.
  4. Ахметагић Јасмина, Прича о Нарцису злостављачу: злостављање и књижевност, Службени гласник, Београд, 2011.
  5. Ахметагић Јасмина, Дажд од живога угљевља: читање с Библијом у руци (проза Данила Киша и Мирка Ковача), Драслар, Београд, 2007.
  6. Ахметагић Јасмина, Антропопеја: библијски подтекст Пекићеве прозе, Драслар, Београд, 2006.
  7. Ахметагић Јасмина, Унутрашња страна постмодернизма: Павић / Поглед на теорију, Рашка школа, Београд, 2005.
  8. Ахметагић Јасмина, Потрага која јесам: о прози Владана Добривојевића, Драслар, Београд, 2002.
  9. Ахметагић Јасмина, Антички мит у прози Борислава Пекића, Књижевна реч, Београд, 2001.