Општина Лепосавић

        Лепосавић је најсевернија општина јужне покрајине Републике Србије, Косова и Метохије. Простире се на око 750 км2 површине. Општина је формирана почетком 70-их година од некадашњих општина Лешак, Лепосавић и Ибарска Слатина. Општина Лепосавић има 7 месних заједница, Лешак, Лепосавић и Сочаница, Бело Брдо, Врачево, Бистрица и Шаљска Бистрица, 72 села, са око 4 818 домаћинстава са популацијом око 14262 становника.

        Град Лепосавић се налази у Ибарској долини, 35 км северно од Косовске Митровице. Надморска висина града је између 445 и 500 м. Град Лепосавић има око 5 568 становника. До 1991. године окосницу свих програма урбане индустријализације чинило је рударство, тачније ДП “Копаоник” који послује у оквиру сложеног система РМХК “Трепча”. Значајно место у општини заузима дрвна индустрија, што је и разумљиво, с обзиром на то да шумски фонд чини укупно половину земљишног фонда којим располаже општина. Шуме овог краја омогућавају производњу 2 960 м3 техничког дрвета, 5 600 м3 огревног и другог просторног дрвета и 330 м3 шумске грађе.

Зграда општине Лепосавић
        Носиоци металне индустрије су “ППТ – Зглобни лежајеви” и ФМД “Иво Лола Рибар” и велики број малих привредника. Пољопривреда је одувек била основна делатност житеља овог краја. Међутим, услови за пољопривредну производњу су веома скромни. Развој пољопривредне производње побољшао би се активирањем земљорадничких задруга и откупних станица за пољопривредне производе који би се даље пласирали фабрикама за њихову даљу прераду.

Црква Св. Василија Острошког у Лепосавићу
        Од 1999. године, у Лепосавићу су измештени, поред Института за српску културу – Приштина, и  факултети Универзитета из Приштине: Учитељски факултет из Призрена, Факултет за физичку културу и спорт, Пољопривредни факултет, и струковне школе: Висока пословна школа струковних студија из Пећи и Висока техничка школа из Урошевца.