Mеђународни тематски научни скуп „Убиство и самоубиство у науци и уметности“

Институт за српску културу – Приштина, са привременим седиштем у Лепосавићу, организовао је XIX по реду, међународни тематски научни скуп, под називом „Убиство и самоубиство у науци и уметности“. Научни скуп је одржан паралелно на Учитељском факултету – Призрен у Лепосавићу и у Галерији Центра за културу „Градац“ у Рашки. На свечаном отварању скупа у Лепосавићу изведен је пригодан уметнички програм извођењем химне Боже правде хора КУД-а „Копаоник“ из Лепосавића и ученика Музичке школе из Лепосавића.

Поздравну реч и добродошлицу присутнима упутила је др Јасмина Ахметагић, виши научни сарадник Института.

Пленарна предавања на скупу су имали: проф. др Марко Атлагић, доц. др Александар Мартиновић, Филип Обрадовић:У Сребреници 1995. године није било геноцида; академик Wolfgang Rоhrbach, Europäische Akademie der Wissenschaften und Künste, Salzburg, Republik Österreich, akademik Nedeljko Stanković, BiH, prof. dr Dragan Tančić:Problemi odredjenja pojma samoubistva u naučnoj teoriji и др Јасмина М. Ахметагић, виши научни сарадник: Самоубиство: случај Рејпнин (реч је о Црњанском у Роману о Лондону).

Скуп је наставио рад у три сесије: књижевно-језичкој и историјској у Лепосавићу, док се обједињена политиколошка, социолошка, правна и културолошка одвијала у Рашки, где је учествовао највећи број професора из иностранства.

Институт на Сајму књига 20-27.10.2019.

Представљање издавачке делатности Института и промоције на којима су учествовали запослени, промотери и гости Института за српску културу – Приштина, са привременим седиштем у Лепосавићу на 64. Међународног београдског Сајма књига:


Понедељак 21. октобар 2019. у 15 часова
Maрија Јефтимијевић Михајловић, Знамења и значења (Огледи о српској књижевности Косова и Метохије), промотери: др Мирјана Бечејски, научни сарадник, проф. др Небојша Лазић, ванредни професор и др Марија Јефтимијевић Михајловић, аутор.

Понедељак 21. октобар 2019. у 16 часова
• Научни часопис Баштина св. 46 (2018); Баштина св. 47 (2019) и Баштина св. 48 (2019), друштвено-хуманистичке науке, промотери: проф. др Драган Танчић, ванредни професор, др Марија Јефтимијевћ Михајловић, научни сарадник и др Далибор Велојић, научни сарадник.

Уторак 22. октобар 2019. у 15 часова
Тематски зборник Српско-руски односи у прошлости и садашњости, књ. 2 (2018), 22 ауторска текста из језика, књижевности, политикологије, социологије, културологије, историје, археологије и етнологије, промотери: проф. др Драган Танчић, ванредни професор, др Марија Јефтимијевић Михајловић, научни сарадник и др Велибор Лазаревић, научни сарадник.

Уторак 22. октобар 2019. у 18 часова
Горан Јанићијевић, Иконолошки лавиринт Felix Romuliana Огледи из теорије касноантичке уметности, промотери: др Олга Шпехар, ванр.проф. Филозофског факултета у Београду, др Драгана Јанић, виши научни сарадник, Институт за српску културу Приштина-Лепосавић, др Иван Бецић, виши научни сарадник, Институт за српску културу Приштина-Лепосавић, мр Горан Јанићијевић-аутор

Среда 23. октобар 2019. у 18 часова
Синишта Достић, Драган Танчић, Петар Танчић, Организовани криминал Теоријски и методолошки приступ, промотери: др Миодраг Гордић, редовни професор, др Милан Милошевић, редовни професор, и аутори: доц. др Синиша Достић, проф. др Драган Танчић, ванредни професор.

Четвртак, 24. октобар 2019. у 15 часова
Ана Стишовић Миловановић „Нити истог клупка“, промотери: проф. др Милисав Савић, др Јасмина Ахметагић, виши научни сарадник, др Марија Јефтимијевић Михајловић, научни сарадник и др Ана Стишовић Миловановић, аутор, Институт за српску културу-Приштина/Лепосавић:

Четвртак, 24. октобар 2019. у 16 часова
Весна Зарковић, Косово и Метохија у политици великих сила 1896-1908; Приштина на размеђи векова, промотери: проф. др Марко Атлагић, редовни професор, проф. др Александар Растовић, редовни професор и научни саветник, проф. др Милош Ковић, ванредни професор и др Весна Зарковић, аутор.

Петак, 25. октобар 2019. у 15 часова
Ена Мирковћ, ,,Благоје Нешковић”, промотери: др Иван Бецић, виши научни сарадник, др Петар Ристановић, истраживач сарадник, др Милутин Живковић, научни сарадник и др Ена Мирковић, аутор.

Субота 26. октобар 2019. у 16 часова
Ђорђе Ђекић, Свети Јован Владимир – историја и култ, промотери: проф. др Марко Атлагић, редовни професор, проф. др Божидар Зарковић, ванредни професор и проф. др Ђорђе Ђекић, аутор.

Учешће истраживача Института за српску културу Приштина / Лепосaвић на III Конгресу Руског религијског друштва у Санкт Петербургу

       Проф. др Драган Танчић, директор, др Марија Јефтимијевић Михајловић и др Весна Зарковић, научни сарадници Института за српску културу Приштина / Лепосавић учествовали су на III Конгресу Руског религијског друштва „Религия и религии: Дискурсы и практики“. Конгрес је одржан од 4–6. октобра 2019. године у Санкт Петербургу, у организацији Руског религијског друштва, Катедре историје религије и теологије и Руског државног педагошког универзитета А. И. Герцена. Директор Драган Танчић је представио свој рад Отношения между Русской и Сербской православной церковью и политическими образованиями в России и Сербии в конце XX и начале XXI века, др Марија Јефтимијевић Михајловић Православное мировоззрение Ф. М. Достоевского в работах сербских исследователей, док је др Весна Зарковић имала излагање на тему Римско-католическая церковная пропаганда на службе Австро-Венгрии в Старой Сербии в конце XIX и начале XX века.
      Делегацију Института за српску културу Приштина / Лепосавић је примио декан Факултета историје и социјалних наука Алексей Васильевич Воронцов који је том приликом предложио потписивање споразума о даљој сарадњи двеју установа.

Др Петар Ристановић из Института за српску културу-Приштина/Лепосавић добитник награде ,,Гаврило Принцип”

Др Петар Ристановић из Института за српску кулутру-Приштина/Лепосавић овогодишњи је добитник награде ,,Гаврило Принцип”, коју додељују издавачке куће ,,Просвета” и ,,Принцип” за радове млађих научника из области националне историје и српски језик и књижевност.

Одржано предавање „Ускршњи обичај Бела вила у Великој Хочи“ у организацији Српског културног центра и Института за српску културу-Приштина

U organizaciji Srpskog kulturnog centra i Instituta za srpsku kulturu – Priština, sa privremenim sedištem u Leposaviću danas je u Prištini predstavljen stari Vaskršnji običaj Bela vila koji se sreće još samo u Velikoj Hoči i koji je, na predlog Instituta, upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.

Svoje istraživanje u Srpskom kulturnom centru predstavio je dr Aleksandar Pavlović, naučni saradnik u Institutu za srpsku kulturu.

Zbog značaja koji Bela vila ima za očuvanje identiteta i kontinuiteta Srba u Velikoj Hoči ovaj običaj je 2017. godine upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.

Prestavljajući istraživanje o ovom običaju Pavlović je kazao da se vrednost jednog običaja ogleda upravo u tome koliko je on važan za njegove nosioce danas. Bela vila za mešane Velike Hoče i danas ima naročitu vrednost.

“Gledajući njihov današnji položaj i očuvanost tog položaja Bela vila je važan činilac identiteta Srba u Velikoj Hoči. Taj običaj je deo tradicije sa kojom se stanovništvo ovog mesta poistovećuje i smatra isključivo svojim i povezuje svoje postojanje, svoj kontinuitet na tom području upravo sa postojanjem i kontinuitetom Bele Vile. Kako bi neki moji sagovornici tamo rekli: dok postiji Bela vila, biće i Srba u Velikoj Hoči ili drugim rečima, ako ne bude Bele vile, neće biti ni Srba. Dakle Bela vila u tom smislu za Srbe je od tog značaja jer je čuvaju zarad svog identiteta. Ako i nju iz pojedinih razloga zaborave pitanje je da li će se oni osećati onime što danas za sebe smatraju nosiocima svoje tradicije i čuvarima svoje tradicije od pamtiveka pa do danas“, kazao je Pavlović.

Uz video projekciju gde je prikazan sam čin ovog običaja, Pavlović je kazao da se običaj Bela vila praktikuje na treći dan Vaskrsa. Beloj vili prethodi litija i „igra paunova“, a sam obred Bele vile, kako je objasnio sastavljen je iz dva dela, igre koja simbolizuje lov divljih konja i igre „zidanja grada“.

U prvom delu običaja, desetak mladih momaka, tzv. lovaca mladim olistalim granama nastoje da „ulove“ dvadesetak drugih momaka koji u ovom slučaju predstavljaju divlje konje i da ih dovedu do mesta koje simbolizuje pijacu kako bi ih prodali kupcima.

U drugom delu običaja mladići prave formaciju kružnog oblika, sastavljenu iz dva reda učesnika, gornjeg i donjeg kola, gradeći grad i pevajući pesmu „bela vila grad gradila“. Tom prilikom, prema rečima Pavlovića, naročito se vodi računa o izdržljivosti momaka koji na svojim ramenima drže momke iz gornjeg kola.

„Za žitelje Velike Hoče je od izuzetne važnosti da Bela vila uspe, jer oni veruju da ona ima uticaja na uspeh u budućnosti koja se ogleda ne samo u plodnosti godine, već i u drugim segmentima uopšteno vezanim za njihov opstanak,“ kazao je Pavlović.

Velika Hoča predstavlja jedno od glavnih središta srpske duhovnosti i kulture na Kosovu i Metohiji. Ovo mesto se odlikuje velikim brojem pravoslavnih svetinja, ali i bogatim kulturnim nasleđem koje je prenošenjem sa generacije na generaciju lokalno srpsko stanovništvo sačuvalo do danas.

U Srpskom kulturnom centru na jesen će biti predstavljen još jedan stari običaj koji je takođe upisan u Nacionalni registar za nematerijalno kulturno nasleđe. Radi se o „Ženidbi Kraljevića Marka“, običaju koji se primenjuje u Štrpcu.

Izvor: Radio Kosovska Mitrovica

Linkovi sa vestima:

“Dok postiji Bela vila, biće i Srba u Velikoj Hoči”

http://www.rtklive.com/rtk2/?id=6&r=33985&fbclid=IwAR0Nk_9Al8ywi6PM1OhlSsoYTq3FqAwdOJW_IZjTvV2J_WBsR096e0kP9lo

https://www.radiokim.net/vesti/saopstenja/dok-postiji-bela-vila-bice-i-srba-u-velikoj-hoci.html?fbclid=IwAR3sZ0LJA7TOD6FpWZGjDGYIk3VFJ3UeLqY61b801w6EBKdBlUs0BqtZj6Y

http://89.111.245.19/novosti/707568/bela-vila-iz-velike-hoce—nematerijalno-kulturno-bogatstvo-srba.htm?fbclid=IwAR2SeNbpNA4cXMCNJxM7-ozwAt3dVAwL_exbnUMASTKsSkMULRMfW2Ix9Cs

ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА- ЛЕПОСАВИЋ ИЗ ЛЕПОСАВИЋА, НА ЧЕТВРТОМ МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА У АНДРИЋГРАДУ ОСВОЈИО НАГРАДУ ЗА ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ ГОДИНЕ ЗА ИЗДАЊЕ „КОСОВО И МЕТОХИЈА У ПОЛИТИЦИ ВЕЛИКИХ СИЛА 1896-1908“ДР ВЕСНЕ ЗАРКОВИЋ


Прилог РТРС – На Сајму књига у Андрићграду 22 излагача из региона

Циклус (Цикл) КОСОВСКО-МЕТОХИЙСКИЕ ВСХОДЫ ПОСРЕДСТВОМ СКУЛЬПТУРЫ (Косовско -Метохијски изданци кроз скулптуру), аутор др Звездана Элезович

Циклус (Цикл) КОСОВСКО-МЕТОХИЙСКИЕ ВСХОДЫ ПОСРЕДСТВОМ СКУЛЬПТУРЫ
(Косовско -Метохијски изданци кроз скулптуру), аутор др Звездана Элезович

Изложба презентована кроз Циклус (Цикл) КОСОВСКО-МЕТОХИЙСКИЕ ВСХОДЫ ПОСРЕДСТВОМ СКУЛЬПТУРЫ (Косовско -Метохијски изданци кроз скулптуру), аутор-др Звездана Елезовић, реализована је у поставци од 10 скулптура, урађених у комбинованој техници камен-метал. Представљена је на увид јавности од 17. 05. -17.06. 2019.год. у простору Галлерије Aртюг , gallery Aртюг, Арт – пространство Лотос, Ялта, 17. мая 2019.

Каталошки подаци:
1)КОСОВСКО-МЕТОХИЙСКИЕ ВСХОДЫ ПОСРЕДСТВОМ СКУЛЬПТУРЫ I,
металл- камень,42×84(74)x18цм,2018
2)КОСОВСКО-МЕТОХИЙСКИЕ ВСХОДЫ ПОСРЕДСТВОМ СКУЛЬПТУРЫ II,
камень -металл 32x25x22,2018. 30цм x18,5цм x 23цм, 2018.год.
3)КОСОВСКО-МЕТОХИЙСКИЕ ВСХОДЫ ПОСРЕДСТВОМ СКУЛЬПТУРЫ III,
камень –металл, 23х38х18 цм, 2019.г
4)КОСОВСКО-МЕТОХИЙСКИЕ ВСХОДЫ ПОСРЕДСТВОМ СКУЛЬПТУРЫ IV,
металл-камень, 25x28x25, 2019.
5)КОСОВСКО-МЕТОХИЙСКИЕ ВСХОДЫ ПОСРЕДСТВОМ СКУЛЬПТУРЫ V,
камень-металл 27х17х11цм, 2018.
6) Звездана М. Элезович, ГРАЧАНИЦА, ОПОЯСАННАЯ ПРОВОЛОКОЙ,камень-металл, 46х47х17 цм,2019.
7)КОСОВСКО-МЕТОХИЙСКИЕ ВСХОДЫ ПОСРЕДСТВОМ СКУЛЬПТУРЫ VII,
27x18x15, 2019.год.
8)КОСОВСКО-МЕТОХИЙСКИЕ ВСХОДЫ ПОСРЕДСТВОМ СКУЛЬПТУРЫ VIII,
камень-металл, 30х 24,5х 22цм, 2019.г.
9)КОСОВСКО-МЕТОХИЙСКИЕ ВСХОДЫ ПОСРЕДСТВОМ СКУЛЬПТУРЫ IX,
камень-металл,14х20х80 цм, 2019.
10)КОСОВСКО-МЕТОХИЙСКИЕ ВСХОДЫ ПОСРЕДСТВОМ СКУЛЬПТУРЫ X,
камень-металл, 18х120х100цм, 2019.
Издательство (Издавачи):
Институт сербской культуры Приштина-Лепосавич,
Арт-Пространство Лотос,Россия, Республика Крым, г. Ялта, наб. имени В.И. Ленина, 4, Приморский парк, ЖК Лотос
Автор текста каталога: Академик Светомир Арсић Басара
Куратор: Андрей Зоткин”
Дизайн каталога: Милојко Милићевић,
Типография:СГР“Грамис“ Рашка
Осим наведених скулптура из Циклуса КОСОВСКО-МЕТОХИЙСКИЕ ВСХОДЫ ПОСРЕДСТВОМ СКУЛЬПТУРЫ- на изложби су представљене још 4 скулптурe истог аутора.

У оквиру XXXVI Харакског Форума, у ком је Институт за српску културу Приштина – Лепосавић суорганизатор у сарадњи са другим организаторима, а и Издавача (заједно са су-издавачем Арт-Пространство Лотос,Россия) Каталога самосталне Изложбе- Звездане Елезовић, Циклуса: Косовско- Метохијски изданци кроз скулптуру

Истраживачи Института за српску културу-Приштина/Лепосавић на 36. међународном Харак форуму на Јалти

Институт за српску културу Приштина – Лепосавић и ове године суорганизатор Харакског међународног научног форума у Гаспри на Криму

Институт за српску културу Приштина – Лепосавић је и ове године био суорганизатор Харакског међународног научног форума у Гаспри на Криму који је трајао од 15 – 17 маја 2019 године. Тема овогодишњег, XXXVI Харакског међународног научног форума била је:,,Политички простор и друштвено време: истина и лажи у политици и уметности“.
Представници Института ове године били су: др Петар Ристановић, др Ивана Женарју Рајовић, докторант Сена Михаиловић Милошевић, др Ена Мирковић, др Ана Мумовић и докторант Марина Мијатовић, који су представили своје научне радове а исти су објављени у Зборнику Харакског форума.
Учесници форума састали су се на некадашњем имању Георгија Михајловића Романова где су расправљали о широком спектру теоријских и практичних питања из разних научних области: политикологије, права, историје, историје уметности, социлогије, вајарства, и др.
У сарадњи организатора скупа и Института за српску културу Приштина – Лепосавић, са Галеријом модерне уметности „Лотос“ у Јалти, у оквиру XXXVI Харакског форума, представљена је и изложба скулптура научног радника Института из Приштине- Лепосавић др Звездане Елезовић под називом :“Косовско-Метохијски изданци кроз скулптуру“, које ће бити изложене у Галерији у Јалти до 17.јуна 2019.
Владимир Кравчук, познати кипар из Јалте, истакао је да становници и посетиоци Јалте високо цене рад српског вајара др Звездане Елезовић и изразио је жељу да своје радове представи Србији.
Ова изложба је још једна светла страница вековног руско – српског пријатељства, које има дугу историју, још од Првог српског устанка у XIX (и раније) и сада у савременим условима. Научни скуп у Хараксу и изложба др Звездане Елезовић одраз је научне сарадње научника са Крима и научника из Србије одн. са Института за српску културу са Косова и Метохије.